Sat ti pokazuje da si se dovde vozio dva sata i – laže te. Vozio si se bar dvesta godina. Ali, ni to nije kraj zemlje iluzija. Isto ti se može dogoditi i u Beogradu. Misliš, gledaš, proveravaš korakom da je razdaljina od ulice do ulice dvesta metara, a udaljene su desetine hiljada kilometara. Vreme i vekove da i ne pominjem.
Profesor Andrija Tomašević, čovek u najboljim godinama, životno i profesionalno uspešan, ugledan i uticajan, na pragu sumnje i na kraju smisla koji polako ističe iz njegovog postojanja, kreće u smeru svog dečačkog sećanja – ka gradu Crne kraljice. Iako sluti gde je krenuo, sve na tom putu je nepoznanica, ljudi koje sreće, hoteli i kafane u kojima se zaustavlja, životne priče i usudi koji se isprečuju na putu… Ovaj neobični hodočasnik izgubljenog smisla sve češće postavlja sebi pitanje: da li je svrha put a ne cilj? O čemu mu govori čovek koji hoda autoputem ili bivši legionar iz Čada? Kakav je to hotel “Ropa” u kome se sakupljaju neobični gosti? Zašto tajne drevnih šuma, panova i drevne vere opsedaju veru Andrije Tomaševića? Hoće li brod koji pristaje kod zidina grada Crne kraljice sačekati svog putnika?
Iza Boga je pikarska povest, avantura traganja za merom stvari, emocija i identiteta, koja traje na granicama poznatog sveta, na kojima se mit meša sa stvarnošću a drevna znanja sa varljivim znanjem i iskustvom života.
Ovo je priča o večnoj snazi ljubavi, moći dobrog i kontinuitetu zla, povest o iskonskoj potrebi da se čovek vrati sebi, drevnom biću sakrivenom negde u tamnim predelima svesti koja, pretrajavajući vekovima, čuva dramatičnost našeg postojanja, istine i identiteta.
Putovanje čoveka kroz sebe, kroz prirodu (jer, šta je čovek nego priroda?) - to je život. Ništa neobično i čudno, ništa novo, upoznavanje sebe - opet, to je život, to je taj put. Neki se odvaže da krenu, a neki ne. Ovi drugi će radije ostati na poznatom terenu, uljuljkani u svakodnevicu. Ali ne i Andrija Tomašević, glavni lik romana. On kreće na "put" - kako kaže, biva "pozvan". Ne zna tačno šta ga čeka, ali zna gde je pošao. To je mesto koje su njegovi preci oplemenjivali svojim životima, ali i značajna istorijska i arheološka lokacija.
Kreće, ne mogavši više da izdrži teret neuspeha koji oseća kao roditelj i muž, ali i besmisao života koji vodi otuđen i izgubljen u svetu. Rešava da prati svoje srce i "Ono" koje nosi svako od nas.
Na tom kratkom-dugom putu, Andriju pronalaze životne priče drugih ljudi koje se prepliću i prolaze kroz njega, njegovu priču, tj. život.
Odličan pripovedač je Adamović - tera čoveka da neke delove knjige pročita i po nekoliko puta i da se dobro zamisli i zapita šta je ljubav, smisao života, unutrašnji mir i sreća... Kako to shvatiti i razumeti? Jednostavno, i ne treba. Ne može se "shvatiti". Tu reč ne treba ni koristiti. U stvari, i ne postoji prava reč. To je izvan granica razumevanja. Treba samo osećati...
Knjigu sam slucajno izabrala kad je bila lagunina akcija....i to je nesto najbolje sto sam kupila.. Sramota jer nisam ranije znala za ovog pisca, al greska ce biti ispravljena. Knjiga je izvanredna...prvi put da ostavljam komentar. Kad bih ja bila pisac, sigurno bih zelala da posedujem njegov talenat
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.