„Ekonomičnost proze, suptilnost imaginacije, hrabrost misli. Zbog toga mu se divimo.“ Džon Apdajk

Februara 1969. u Kembridžu, na obali reke Čarls, sada već potpuno slep Borhes sreće čoveka čiji mu se glas učini zastrašujuće poznato. Ispostavlja se da je to dvadesetogodišnji Borhes, koji u Ženevi sedi na obali reke Rone…

Knjiga od peska, poslednja Borhesova zbirka, sadrži trinaest nezaboravnih kratkih priča. To su fantastične pripovesti, snoviđenja, čak susreti sa sablasnim prikazama: sa svojim dvojnikom; sa Ulrikom, vitkom i svetlom, dalekim odjekom nordijske sage; sa starcem, bledim i ozbiljnim, koji dolazi iz budućnosti gde se uči umeće zaboravljanja. To su i susreti sa predmetima iz košmara, kao što je dijabolična knjiga od peska, koja nema ni početka ni kraja, ni središta ni reda, te svojom beskonačnošću remeti poredak stvarnosti.

„Tako bismo i mi sad mogli reći: svaka dobra knjiga je beskonačna dok je čitamo, jer neprestano odlažemo njen kraj. Takva je i Borhesova Knjiga od peska, s pričama koje spadaju u vrhunac njegovog pripovedanja. Kad utonemo u nju, hteli bismo da je od živog peska.“ Iz pogovora Jovice Aćina