Od dobitnika nagrada Ljubomir P. Nenadović i Despot Stefan Lazarević

U zbirci priča Da si dobra, i Bog bi te imao Branko Anđić se bavi porodičnim temama i sofisticirano i na trenutke izrazito vrcavo piše secirajući pojam porodice. Da li je ona kamen oko vrata u dubokoj vodi postojanja ili je zaista poslednja sigurna kuća na vetrometini života? Odgovor pokušava da dâ samim naslovom i idejom da se ne pita o svemu samo Bog, već i da đavo upliće svoje prste.

Porodica, ta najintimnija društvena ćelija, mikrokosmička je retorta u kojoj Anđić, svojim prepoznatljivim urbanim diskursom punim prefinjene ironije i humora, kuva glavne sastojke. Otuda su i ove priče ispunjene pinterovskim scenama malih užasa u vidu ljubavi, lojalnosti, straha od smrti i starosti, bolesti, praznoverja, rivalstva braće, roditelja i dece, žudnje za produžetkom vrste i porodičnog imena. Upravo u tim opisanim najličnijim odnosima, u isparenjima tog čarobnog napitka, lebdi pitanje da li je moguće sasvim razumeti i spoznati sebe.

Ovo delo je specifičan književni dragulj koji bi se najbolje mogao opisati kao literarni susret Lori Mur, E. M. Houms i Davida Albaharija na dorćolskoj kaldrmi.

„Anđić piše otmene priče. Čista inteligencija, baršunasti stil oštre a nimalo sladunjave osećajnosti, prefinjen humor i ironija zaštitni su znak njegove proze.“
– Ana Marija Šua

„Kao i obično, Branko Anđić ulazi bez kucanja u prostor naše mašte, ovog puta sa pričama o takozvanom porodičnom životu. I postavlja nam pitanja koja su nam se vrzmala po glavi ali koja se nismo usudili da izreknemo. Duhovito, pronicljivo, ironično i dirljivo, pruža nam ruku u tom neočekivanom svetu sreće i bola, pokazujući nam da ipak nismo sami.“
– Prof. Ksenija Bilbija